24. април 2015.

BRAJANE, dođi nam malo u goste...






.....i napravi film sa srećnim krajem!

Bogdan Tirnanić, nažalost sada  pokojni, vispren, dosetljiv i obrazovan do nemerljivog, i ne mogu prežaliti što ga nema,  jer nismo imali baš puno tako pametnih ljudi, je svojevremeno, u jednoj kolumni, najbolje filmove nazivao „Filmčugama“, a ljubitelje filma podelio na dve kategorije – „Filmofile“ i „Filmomanijake“.

Priznajem javno i prihvatam sve posledice ove hrabre izjave, ja pripadam ovoj drugoj kategoriji.

Dakle, nema dileme da sam filmomanijak.

KUMA I i KUMA II gledala sam preko stotinu puta. Znam napamet svaki kadar, svaku rečenicu i izraz lica....Jedino sam KUMA III teškom mukom odgledala i preplakala jedan jedini put. I to ne zato što film nije sjajan, redak je treći nastavak tako uspešno i dobro osmišljen, nažalost poprilično istinite i realno tematike, već zbog one scene kada mu ubijaju ćerku. Previše me podseća na neke svoje trenutke, koji mi se često provlače kroz najgore noćne more, kada me bude sopstveni jauci...

„Đavoljeg advokata“ možda koju desetinu manje.....

„Elizabetu“, „Henrija VIII-og“ i „Golden age“ otprilike isto toliko....

Nije ta lista gotova, ima ih još nekoliko, kupovala sam originalne kasete ili snimala svoje, ali otići ću previše u širinu. Inače, jedna sam od retkih koji imaju najskuplji sat u kući – video rekorder.

Uporno odbijam da ga se otarasim; nekako, nije mi merak kada stavim DVD....Mnogo, brate, komplikovano....Ovako, stavim kasetu, daljinac u ruke i uživaj do mile volje!

Namerno nisam spomenula „SKARFACE“, po meni najbolji film Brajana De Palme. E, to je baš „filmčuga“. I njega znam napamet.

Ne znaš ko je tu bio bolji – da li Al Paćino, koji je onako neprevaziđeno odslikao krimosa, prvo jajaru, a onda velikog macana, neobrazovanu   prostačinu a velikog emotivca ili sam De Palma, sposoban da gledaocu „prikuje“ pažnju u meri da ponekad prestane i da diše, dok ga vodi putem do velikog sna – prvo sitan pilićar, pa redom do zlatnih kadilaka, odela od 1.000 dolara (bila je to tada jaaako velika lova),  najlepše devojke na svetu, tigra u bašti i džakuzija u dnevnoj sobi....Dakle, do svega što novac može pružiti....Do bedare u koju zapadne svako ko uleti u narko biznis – nikad ne konzumiraj svoju robu.....I do one filozofske „želim ti da nikad ne stigneš do vrha“....Zato, što put sa vrha vodi samo u nadole!

A posebno je upečatljiva ona scena obračuna uz motornu testeru.....Ajme meni, koja li je to scena kada čuješ zvuk, a vidiš krv na sve strane! Upečatljivija od svih slika ubadanja i probadanja (čak je i Hičkoka nadmašio), odsecanja ekstremiteta itd..itd...kada se velemajstorima scenskih efekata razradi mašta.

Koliko god da je posle toga snimio dobrih filmova, ubeđena sam da mu je taj najbolji. Jednostavno neprevaziđen“

Ali, sjajnom Brajanu je, izgleda, ponestalo ideja, bar se meni neukoj tako čini.....

Džabe mu i „Nesalomljivi“, nedovoljno je jaka  i „Nemoguća misija“....

U njegovoj rodnoj ,Ju Es Ej ima nekih tridesetak puta više stanovnika nego u našoj Srbiji. Dakle, bilo bi logično da prave i toliko puta više govnarija.

Dobro, ako apstrahujemo onih 5 miliona Indijanaca, koji su samoinicijativno rešili da, što izvrše masovna samoubistva, što da se iseljavaju u krajeve odakle bi i sotona zbrisao glavom bez obzira, golim pustinjama bez hrane i vode ili da se toliko trude oko omasovljenja i negovanja virusa velikih boginja i ko zna čega još, šta su to toliko imali?

Ti isti nerazumni Indijanci su im omogućili da se domognu ogromnih prostranstava sa 6 vremenskih zona od okeana do okeana, od severnog pola, pa maltene do polutara, milione i milione hektara plodne zemlje, so da baciš i ona bi nikla, nemerljiva bogatstva u zemlji i iznad zemlje, život za jednu solidnu grupu ljudi, u odnosu na koje je saudijska kraljevska porodica jedva niža srednja klasa!

Velika ekonomska kriza? Jeste, ali se pojavio Džon Mejnard Kejnz da prepusti Ruzveltu plan Nju dil, pa se izvukoše. Nekako!

Uhvatili ih Japanezi na spavanju u Perl Harburu? Tačno je, bio je to udarac, bokserski žargonom rečeno, „ispod pojasa“, no, ipak su jedina zemlja koja je izvukla lovu, kako tokom rata, a pogotovo posle. Obaška, šta su sve pokupili Japancima.....I to nakon što su ih roknuli sa dve atomske bombe, čime su udarili temelje, je li, masovnoj primeni u mirnodopske svrhe nuklearne energije. Pa, sad ti vidi koliko su zaradili na tehnologiji, koju su prodavali kupcima, a da dotični nisu ni pitali za cena. Ma, uzeli su šuškavih zelembaća koliko im je trebalo.

Teorija zavere oko ubistva Kenedija? Pa i odatle su izvukli teške pare, jer su obaveštene pristalice teorije zavere prodavale milione knjiga, bez ikakvog konkretnog zaključka, onim neobaveštenim (nisu članovi DSS-a, bez brige) zaluđenicima teorije zavere. Pa, pojeo vuk magarca, Džeki maznula Onazisa, Edvard se izvukao kad je uhvaćen u krivolovu sa sekretaricom u onoj saobraćajci kod Čapakvidika...I sada su elita, koliko god da su osnivački kapital stekli čistim kriminalnim radnjama, a nisu se ni libili izvesnih praktičnih poslova sa „ljudima koji znaju ljude“.

U Vijetnamu su slomili burgiju, što jest jest, no i pored svega toga, proizvodnja i prodaja  zvezdanih zastava nije opala. Naprotiv, sumnjiv je svaki onaj ko je ne okači na kuću. A i potrošili su zalihe oružja, pa je proizvodnja dobila neviđen zamah, taman su imali poligon gde su mogli testirati hemijsko i biološko oružje. Rezultat – više zaposlenih, više para i svi zadovoljni.

Osim onih milion veterana, koji su imali nesreću da prežive, ko bez ruke, ko bez noge, ko sa šrapnelom u glavi, pa da završe na socijalnoj pomoći, na ulici,  redovni pacijenti psihijatrijskih  (i ostalih) klinika. I iz toga su izvukli korist, jer tada nastali izraz „vijetnamski sindrom“ je kasnije ušao u šifarnik bolesti kao PTSP ili iz milošte zvan posttraumatski stresni sindrom. Možda vam tu nešto zvuči poznato?

E, onda su krenuli i do sada još nikako da ih prođe volja, nadahnuti, kako sami zdušno tvrde, rečju Božjom da šire demokratiju u celom svetu. Interesantno je da uvek počinju tamo gde hoće nekom da učačkaju ili da ga skinu sa vlasti. Dakle, prvo ojačaš opoziciju, naoružaš je naravno, dovedeš na čelo onog ko će da sluša, pa ožeži......I to uvek tamo gde ima nafte, zemnog gasa, neke retke rude, nisu gadljivi ni na opijum, hašiš i slične produkte za podizanje sveopšteg raspoloženja. Pa, pošto se uvek neko pobuni i „ugrozi uložene nadljudske napore“ sve za odbranu demokratije, uključuje se iz sve snage vojni lobi sa jastrebovima, pa proizvođači oružja opet imaju prilike da na licu mesta isprobaju horor-novotarije, a i da se bogami potroše i stare zalihe! Ko je u dobitku – pa opet država, jer se važnih sirovina dokopala jeftino, oružje potrošeno, valja proizvoditi novo, opet nova zapošljavanja i sveopšta sreća.

Taj recept furaju i danas, još nijednom nije omanuo....Jedino što im ratnici Džihada, oni što po svaku cenu hoće da postanu šehidi, povremeno pomrse račune, a ne shvataju koliko je svaka nova akcija samo povod za novo gomilanje oružja i novo bogaćenje.

U svoj ovoj rašomonijadi, postoji par drugačijih situacija, ali one samo potvrđuju pravilo – radi kako god znaš, bitno je da ima profita!

Doduše, ne kažem da se zadesi i neki izuzetak – kada je ono Džeki Niki prvo totalno zabrljao u Vijetnamu, zatim počeo da se igra sa Yuta-koktelima u južnom Pacifiku i spremanjem za biološki rat, pa mu onda proradila paranoja i počeo i sam sebe prisluškivati, dok je sedeo u ćenifi.....pa morao da da ostavku, odmah mu je novi predsednik pomisao pomilovanje. Valjda se tek vratio sa inauguracije, gde se smrznuo do kostiju, pa je uz čivas, da se zagreje, pre inauguracionog bala, prvu stvar koju je uradio, potpisao pomilovanje svom predsedniku. Za svaki slučaj, vruća je to stolica, ko zna šta će njemu sutra trebati....I mogao je“Vašington post“ da trubi do besvesti, soli na rep, izvuče se Džeki Niki. Čini mi se (ali nisam, priznajem, sigurna) da jei zadržao sve privilegije bivših predsednika, a tek predavanja po raznoraznim skupovima uz honorar od 100 hiljadarki USD.....Baš mu je bilo eventualno.

I, naravno ostavih za kraj istorijski impeachment,(namerno sam napisala reč u originalu, da se šaljivdžije ne bi dosetile varijacija),  kada je lepi Bili morao da se koprca pred Kongresom i to za 2 dela – krivokletstvo i opstrukciju pravde. Kako je samo izigrvao semafor – crvena, žuta, zelena, pa sve tako redom..... Ali, izvuče se lepi mali Billy, koliko god da je imao putera na glavi i koliko god je mala slatka Mony plakala i arlaukala, sve sa onom haljinom, koju je, mora biti slučajno sačuvala, zlu ne trebalo, sa sve tečno-okorelim dokazima zajedno. Epilog - dočepa se nevinašce Mony para i para od intervjua, prodaje autorskih prava za film i knjigu, malom Billiju je onaj silni pepeo, kojim se posuo i posipao neprekidno po glavi, odlično stajao, baš mu lepo išao uz sedu kosu, a prepodobnu Hilly umalo ne kanonizovaše, baš iza majke Tereze, kako je eto, dostojanstveno i stoički podnela ono što ni jedna žena ne bi izdržala da se ne slomi, dama nad damama, svetica nad sveticama, ko zna šta sam sve propustila od zagrcnutih panegerika... A sad će im još, ko kanda, biti i predsednik. Pa sad, neka kaže neko da li je iko od njih loše prošao. Jok. Ni u ludilu. Naprotiv.

Zaključak – kako god koja pizdarija, uvek podosta njih izvuče korist iz nje, zauka se proizvodnja, makar i oružja, zastave se vijore i ženske bezglavo jure za tipovima u uniformama. Oduševljene su, kažu, što su dotični imali tako divan patriotski stav prema svoj zemlji. I uvek se budžet uvećavao, po ovom ili onom osnovu.

Dakle, muvaj, ako možeš ukradi identitet, predstavljaj se kao neko ko nisi, samo šišaj travu jednom nedeljno i ne zlostavljaj pse. Kroz sve će ti kako-tako progledati kroz prste, osim plaćanja poreza. E, to je nedodirljivo. I Kaponeo navataše na tu foru, još davno pre donošenja RICO zakona.

Elem, da se vratim na početak, uz ovakvo stanje stvari ti si, dragi i sposobni Brajane De Palma, malo posustao sa inspiracijom. Pošto je šteta da sçenarista i režiser tvog kalibra zapadne u takvu kreativnu krizu;zato prihvati naš poziv, koji ti upućujemo od srca – dođi kod nas i ostani koliko god želiš. Imaćeš posla i ideja za narednih 50 godina, glavu da ne digneš.

Doduše, utrpala se u varijantu anoreksična Endži, pa napravila ono sranje od kobajagi filma. Verujem da je pukla ko zvečka, jer se u tematiku razume kao Mara u krivi......

Kad smo mogli godinama da trpimo kojekakve belosvetske spodobe, pokupljene s koca i konopca, kud li nećemo tebe, tako sposobnog i pametnog. A još ako nam dovedeš i Al Paćina – bićemo ti zahvalni do groba. A i šire!

Dakle, dragi Brajane (izvini na neosnovanom intimiziranju, toliko te cenim i znam tvoj opus da mi se čini kako se već dobro poznajemo), ako dođeš, imaćeš prilike da se uveriš kako su novokomponovani bi(n)zismeni do savršenstva za ovih trideset godina doveli delatnost muvanja i lapanja, naravno, uz svesrdnu dužnost države, gde je ogroman broj zvaničnika baš u svakoj vlasti od 1986.godine pa na ovamo završio pravo (svi su u pravu, što reče moj pokojni drug Đuza), a sve uz jedini i najvažniji uslov da rezultat (ne)dela nikako ne sme biti ispod milion....Maraka, evra, dolara, franaka, svake valute koja ima kredibilitet, ali su pobrojane najčešće. U protivnom, dotični seda na optuženičku klupu, baš kao onaj moj nesrećnik sa zapišanom daskom.

Prvo se država setila u drugoj polovini 80-ih da raspiše legendarni „Zajam za preporod Srbije“.....Svi smo morali odvajati po jednu platu godišnje, a one naivčine, što su svojevremeno zbrisale napolje, uložile su svoje ušteđevome. Bilo je tu slikanja, neverovatno pohvalnih ćlanaka o junacima koji podržavaju svoju zemlju, ma divota jedna.....Svima je bilo lepo – i onima koji su dali lovu, smrtno ubeđeni da su napravili potez svog života, a naravno još više onima koji su je primili.

Zakopani su neke kamenčuge-temeljci, izgrađeno je i po 8 kilometara puta, dobro da bolje ne može biti. Stvar funkcioniše besprekorno, Srbije će zahvaljujući pomoći svojih građana koji bezrezervno veruju u nju za 3 do 4 godine prepišati i Nemačku. Onda će oni dolaziti kod nas na rad....

1990.godine, kada je marka bila 1 dinar, pohrlili su i ostali da ušteđevinu, koju su držali u zamrzivačim, starim kaljevim pećima, polurasturenim kaučima i ostalim sličnim štekovima, stave u banke, jer „za ulog garantuje“ država“ i treba konačno onu crkavicu za ne daj Bože, držati u banci, gde joj je i mesto.

Onda je, dok si dlanom udario u dlan, došla 1992.godine, pa čuvena 1993-a,
Kada je inflacija viševiševišestruko premašila i onu za vreme Vajmarske republike i onu argentinsku. E, tada je nastala prava tarapana!

Onih nekoliko desetina ili možda stotinak njih, prepoznaće se oni već, ini macani kojima je Bog bio ujak, pa prišapnuo da uzmu kredite od 10 pa naviše miliona maraka, otplatne rate vraćali su najpre vrednošću jednog boksa cigara, a onda isplatili sve....Za siću...Umešala se tu i srpska majka i gazda Jezda, ljudi su prodavali stanove (ruku na srce, to su bili mahom oni koji su podobijali društvene stanove, a onda ih otkupili za tepsiju ribe) ljudi su u redovima od stotinaak metara čekali da daju rođene pare, jer kamata od 15% mesečno nije za baciti......Dafina je davala pare na sve strane, čini mi se da je udarila kamen temeljac i na onu rupu na Slaviji, poklonila tadašnjoj gradonačelnici basnoslovno vredan dijamantski komplet – ogrlica, naušnice i prsten, (za koji dotična dama tvrdi kako ga je vratila), a bečke i čelarevački Cig....pardon, Romi, pamte vremena kada im je Bracika lepio na oznojana čela novčanice od po 1.000 maraka....I tako po tri dana.

Prvi su popušili ulagači u banke, koji više do svog novca nisu mogli doći...Nema! Onda oni zajmodavci za Zajam za preporod Srbije.....Pa Dafinine i jezdine žrtve......Više niko nije podigao ni cvonjka, velika pljačka ludih i naivnih Srba zahutkala se do brzine svetlosti.

Pokupili su nam najmanje 80% onog što smo imali. I ništa! Pojeo vuk magarca.

Niko živi u ovoj (nesrećnoj) zemlji ne zna ili ne sme da kaže gde su završile te pare, koje su inače, u džakovima, bez brojanja, specijalnim avionima vvožene na Kipar. Svaki politčar koji se kleo kako će sve vratiti do poslednjog novčića, ćutao je kao som pred zimu, onda kada bi se vratio sa čarobnog ostrva.

S druge strane, krenule su prve privatizacije. Onda su oni, koji nikad nisu vratili milionske kredite (devizn) imali sasvim dovoljno para da pokupuju najbolje firme, koje su do tada sasvim dobro radile.

Od tada, pa naovamo prodali smo, uglavnom, sve!

Beočinsku fabriku cementa, sa sve zalihama kamena laporca......Koliko se sada buši, jednom će se samo sručiti cela Fruška Gora, sa sve Petrovaradinskom tvrđavom zajedno..

Zalihe(?!?!?) vode u Aranđelovcu.....

„MERIMU“ iz Kruševca.....

„TIGAR“  iz Pirota.....

„ZASTAVU“ iz Kragujevca........

Železaru u Smederevu....

IMT u Rakovici....

„YUMCO“ iz Vranja-.....

„ZMAJ“ u Zemunu

„NOVKABEL“ u Novom Sadu...

Veliki hoteli, a posebno hoteli na Kopaoniku....

Šećerane....

Banke...... I Poštansku štedionicu, u kratkom roku preprodatu po višestrukoj većoj ceni.....

Struja?!?

Stotine hiljada hektara najbolje obradive zemlje u Vojvodini...

Ma, daleko mi je lakše da nabrojim ono što nije prodato, već obratno!

Fond PIO i zdravstveni fondovi ispražnjeni su do poslednjeg cvonjka! Pa, ni to nije dosta, već se sa bedne pare prodaju banje, hoteli i odmarališta, dakle, svi objekti koje je desetinama godina gradio FOND. Dakle, otpišite banjsko lečenje, bez da za to ne calnete više nego da sta putovali, recimo, u Brazil, na karneval.

I sve se to nalazi u rukama stotinak ljudi. Kada su za sitne pare došli do velikih giganata, ako ih nisu prodali, napravili su konzorcijume, koji sada drmaju i pale našom privredom, ako se to uopšte može tako zvati. To je njihova privreda.

Zatvori su prepuni sitnih krimosa, jajara, pilićara i narkomana, Niko iznad 10.000 evrića.

Dovoljno je da se prikačiš uz neku političku stranku, na vlasti ili joj predstoji vlast još bolje i bukvalno si nedodirljiv! Kao medvedi, stonoge i spomenici kulture.

E, tako su nas pljačkali i opljačkali!

Svaka izborna kampanja vrvi obećanjima kako „će se svi tajkuni naći iza rešetaka i sve će biti procesuirano (čuj, procesuirano, ja glupača bila ubeđena da o tome može govoriti samo sud) u roku od godinu dana....šest meseci, zavisi već koliko je dana ostalo do izbora i izborne tišine.

Ne lipši magare do zelene trave. Niko, ali baš niko nije ispunio obećano, Zamazuju nam oči glupostima, koje pojede vreme, jer uvek pristigne nova afera.

Jahte, avioni, kamioni, bunde od činčile, firmirana garderoba, automobili rađeni po meri, dvorci na Dedinju i Senjaku, a bogami i po svim većim gradovima.....Ne daj ti Bože smelost da pitaš odakile sve to....Odmah bi svirao klavir u „Novim Putevima“....

Tačno je, imate i si vaših silnih pizdarija. Ali sam ubeđena da nisu tako bezočne, da njihove posledice ne trpe milioni ljudi.

I od svega toga ova država, kao entitetet, nema baš ništa! Kada se Poreska uprava i usudi da objavi spisak najvećih dužnika, uglavnom su uvek ista imena tamo....Mahom tih koji su jeftino kupovali, naravno sve uz svesrdan amin Agencije za privatizaciju......I još mnogih, koji ni trunke stida ne pokazuju, još nam javno, onako sa TV-ekrana drže predavanja zašto nam je loše i kada će nam biti bolje (2026, verovatno), ako je uopšte i dočekamo,

Dakle, Brajane dragi, to su ti činjenice. Stotina je opljačkala ovu zemlju, novac su izneli na ko zna koja ostrva, ostavljaju da nas lagano umiremo, bez kvalitetne hrane, bez lekova, bez lečenja....

Ali se bez stida i srama slikaju u svojim grozomornim dvorcima, jahtama, avionima, prisustvuju svakom diplomatskom prijemu, obavezni su gosti kod tzv.prestolonaslednika koji za 25 godina još nije naučio srpski. I nikad ni neće.

Valjda ti je jasna poenta cele stvari!

Prevaziđi sebe, napravi film o seljačinama (ne seljacima, njima svaka čast), koji su se domogli nezamislivo velikih para, velikih i po merilima tvog Junajded stejtsa, uhvatili prave veze, lizali guzice gde su morali, podmetali dupe gde je trebalo, plaćali reket pravim igračima.....Pa onda ojadili jednu bogatu zemlju, opljačkali je, ostavili je bez samopoštovanja i dostojanstva....

A onda dopali pod udar zakona, kod poštnih i nepodmitljivih sudija, sudija koji drže do svog ugleda......I bili osuđeni na duge, duge vremenske kazne, recimo po nekoliko doživotnih rodija, ako smo već toliki humanisti, pa smo gadljivi na smrtnu kaznu....Bez prava na uslovni otpust.

Upotrebi koju sekvencu iz „Skarfejsa“ i ideje rešavanja stvari iz „Nemoguće misije“, pa da makar na filmu vidimo ono što nikada u stvarnosti dočekati nećemo.

Brajane, samo u tebe još verujemo!





Нема коментара:

Постави коментар