6. kolovoza 2017.

MOJ MILANE, KAD U VOJSKU POĐEM......







Uhvati pecaroš zlatnu ribicu.....Po već ustaljenom redu, taman ona dovrši kuknjavu da je pusti, ispuniće mu, reče, tri želje, kad tip, k'o iz topa – MOŽE.

I krene sa željama.....

-     Znaš, zlatna ribice, celog života sam sanjao o HAVAJIMA. Evo, ti meni obezbedi tamo jednu udobnu kuću na plaži sa svim pogodnostima;  hteo bih da boravim tamo,  kad god mi se ćefne.

Ona odahnu, prozborivši – „Ništa lakše, smatraj to završenim!“

Druga želja....
-      .............. teško podnosim plovidbu, imam uvek morsku bolest
vidiš da i pecam sa obale. A tek što se letenja bojim.....Ni prineti! I još ove silne bezbednosne mere, nemam ti ja strpljenja ni živaca za sve to.

Gleda ona njega zbunjeno, čeka da konačno izusti želju.
-        Nego, vidi....Da ti meni, lepo, napraviš auto-put do Havaja, pa ja krenem autom, onako laganica, zaustavljam se kad mi se ćefne, jednom ću i stići.

Ribica poludi, skoči joj pritisak na 3.500 (donji), zapenila, ne može se zaustaviti:
„Jesi li ti normalan, kretenu jedan, ko je još pravio auto – put preko okeana, a tek toliko dugačak? Znaš li ti da je to 20-ak hiljada kilometara? Biraj nešto drugo!“

Ovaj neće. Zapizdio, k'o poslanik vladajuće koalicije u Skupštini, kada kolega iz opozicije, sa kojim se, inače, ožderao bar 15 puta, predloži neki amandman. Hoće auto-put do Havaja i hoće. Ne popušta ni makac.

Uzdahnu ona......
„Dobro, hajde da to ostavimo za kasnije pregovore. Da čujem treću želju.....“

Pecarošu zablistaše oči, dobiše neki sanjalački izraz, pa nežno prozbori:
-        Draga moja zlatna ribice......Eto, stalno mi prebacuju kako sam muška šovinistička svinja, a to nije tako, ma, ni u ludilu. Ali, šta da radim, kada ih nikako ne mogu skontati.
Nego......kada bi mi ti podarila tu sposobnost da razumem žene, uštedela bi mi toliko nevolja....bio bih najsrećniji čovek na svetu!

Ćuti ribica, teško zamišljena.....Ćuti......Onda obrisa perajem oznojano čelo iznad onih njenih buljavih očiju, pa nekako prozbori:
„Je li, burazeru......Taj auto-put....Da, taj do Havaja....Sa koliko si hteo da bude traka?“

****************

Dakle, znam da je Kain ubio Avelja, zato što je pričao stare viceve, sve znam....Ali, morala sam pomenuti ovaj vic sa bradurinom, jače od mene, pa to ti je.

Jer, drage moje, zaista vas nikada neću razumeti, iako sam (niko nije savršen, šta ću) i ja pripadnica tzv. Slabijeg pola. Ha, slabijeg.....Malo sutra!

Jeste li htele ravnopravnost? Jeste! Dakle, ako su mužjaci....ups., pardon,  muškarci mogli da služe vojni rok, neće ni vama, uključivši i moju malenkost, kruna sa glave pasti. Naprotiv!

Jednostavno, zapizdile ste na prvu loptu, smanjio vam se fokus, pa ne vidite silne prednosti ove epohalne ideje, koja će ući, sigurna sam, ako ne u Ginisovu knjigu rekorda, ono bar kod Mr Riplija......

Ničim izazvana ni pozvana, drage moje,  prisvajam sebi pravo na pokušaj da vas osvestim i privedem pameti. Uostalom, zar sam ja jedina, koja radi ono, za šta nije kompetentna, ono, što od nje niko nije ni tražio, niti je pitao za mišljenje?

Hajde jednom prestanite peniti i arlaukati, već lepo skuvajte kaficu, sedite i dobro razmislite o onim DOBRIM ASPEKTIMA odazivanja pozivu OTADŽBINA TE ZOVE.


*******************

Za početak, moraće vam praviti ispraćaj u vojsku. Eto prilike da se angažuje prerađivačka prehrambena industrija i individualni proizvođači, red je da i oni zarade neku kintu..... nema veze što je suša uništila sav rod, pare za navodnjavanje su 100-te na listi prioriteta, ihahaj nakon Beograda na vodi, Beograda pod vodom....kako li ono beše, stao mi mozak, Koridora 128 i sličnih maestralnih umotvorenija.

Pozapošljavaćete sav komšiluk, bar na nekoliko dana, neka i njima malo svane.....Par dana tu, par dana tamo, nakupi se, zar ne?

Nema pravog ispraćaja bez dobre muzike. Dakle, sve one silne zvezdice u pokušaju i ambiciji, one što ne pitaju šta košta, samo da bi dobile status estradne umetnice, ako već nisu obezbedile zanimanje STARLETA, moći će pokazati svoje izuzetne glasovne mogućnosti, a i zaraditi koji evrić, umesto da samo plaćaju nabeđene stiliste, alave urednike i kobajagi fanove, koji su im podrška, dok nemilosrdno prže oni reflektori.
Još kada se uzme u obzir da će morati plaćati porez (doduše, nisam još čula KAKO će se to kontrolisati, ali, dobro, sada i ja samo zakeram i komplikujem), eto koristi za budžet i to neviđene.

A kada se ispraćaj završi, ide......šta....hajde, ti mala iz pretposlednje klupe levo?! Ide šuška, naravno! Kako ste mogle prvo to zaboraviti?

Čoveče, pa kad ste poslednji put videle gomilicu keša, onako svog zgužvanog i  znojavog, ali, poklonjenoj šuški se u zube ne gleda, nije li tako?! Taman da kupite jedan pristojan auto, da se lepo provozate, sa sve levim laktom izbačenim kroz prozor, crnim neprovidnim naočarima – a niste sponzoruše!!!!!

***************

Onda, sa voznom kartom, koju ste dobili, dakle neće vas pocepati za to, odlazite grupno na železničku stanicu. Imate pravo da cugate do mile volje, niko nema pravo da vas otrcava i viče zgađeno „Vidi onu profuknjaču, kako se oždrljekala!!!!!“ Napijanje do besvesti je neotuđiv deo rituala.

Dok svi na stanici plaču, naročito vaši muževi i momci, jer su već skontali da sada sva šljaka u kući i oko dece pada na njihova snažna muška leđa, vi se već upoznajete u kupeu, razmotavate pečene piliće i pite, a sedma tura žestine upravo se prazni.

Hajde, da se ne lažemo – kad su vas tako lepo i emotivno ispratili, kad negde idete? Nisu nikad! I taj doživljaj hoćete da propustite? Lele, nikad vas prizvati pameti!

********************

Stigle ste u kasarnu, zadužile se opremom (moraće praviti veće brojeve, valja ući u pantalone, a nikako da skinete onih 20 kila viška), pokazali vam VAŠ krevet, dakle, samo vaš jastuk, vaš prekrivač, koji nećete morati cele noći prevlačiti, ormarić, u kom će stvari stajati onako, kako ih vi postavite......I kreće vaša epopeja po pozivu Otadžbine.

Što jest – jest, moja iskustva u tom pogledu su više.....teoretska, pokupljena iz priča (kuknjave) mojih drugara, knjiga i filmova, naročito onog sa ušećerenim Ričardom Girom, ali su, ipak iskustva. Uostalom, ako se na prste jedne ruke, a i to je premalo, može nabrojati i jedan viši funkcioner, koji obavlja posao za koji ima diplomu, onda mogu i ja drobiti o onome, kroz šta nisam prošla.

Doduše, imala sam u srednjoj peticu iz ONO i DSZ, bila sam jednom na gađanju, imala odlične rezultate, jedino što me je vrat boleo dve nedelje, nakon što mi je profesor nežno gurnuo glavu prema zemlji, dok sam gađala, tako da sam bila ubeđena da ću ostati bez prvih 5 pršljenova. A znala sam i pušku da rasklopim i sklopim....jeste da je to bilo iz petog pokušaja, bilo je i viška delova, kol'ko hoćeš, ali......važan je rezultat.

I na faksu sam dobila devetku iz ONO (i DSZ), a i to zbog čiste pakosti profesora, jednog iskompleksiranog pukovnika u ambiciji, koji je uvek govorio kako „iz principa ne daje desetke devojkama“. Dakle, edukovana sam, tvrdim to odgovorno.

Auh, opet se ja rasplinuh.....Dakle, da nastavim.

Kreće se, pretpostavljam, sa radnim obavezama. Spremate krevet, ali ovog puta samo VAŠ. Setite se kako vam izgleda stan, kad se ispovraćate sa posla, kao da je bomba pala, od zgužvanih prekrivača, jastuka na podu, pižama, čarapa, uvek samo po jedna, a druga.....niko živ ne može da je nađe. Nikada mi nije bio jasan fenomen JEDNE ČARAPE, ali...to sada nije tema.

Rano ustajanje? Pa to radite i kod kuće, jer valja dovršiti ručak i peglanje, sve naterati da otvore oči umorne, usput razmišljati kako ćete skrpiti onaj harač za klinca, koji su smislili u školi. Ovde toga nemate! Potpuno vam svejedno i za osiguranje i za štete....i za grom, koji će MOŽDA udariti u školski gromobran, onaj koji nije valjao ni dok je građena, kao i niz drugih idiotluka, što se tiče, neiscrpni su sa idejama. O užini, novom telefonu i igricama da i ne govorim....Ni brige ni pameti.

Umivate se, nema brijanja, niko vam neće gledati u dlake na nogama i rukama, dakle, ništa vosak, depilacija, epilacija.....I nema šminkanja, a baš ste potrošile sve zalihe, koje ste kupile još pre dve godine, kad se dragi zeznuo, pa umesto uvelog cveća, perući savest zbog nekog greha, za koji ne želite znati, dao vam šušku i tako vam omogućio da kupite ono najnužnije, što vam fali od kozmetike, jer ovako nema šanse.....kad uđete u parfimeriju, umesto tečnog pudera i maskare, laka za kosu, šampona, koji će od retke kose očas posla napraviti bujnu grivu, JER VI TO ZASLUŽUJETE, odmah se setite da vam je ponestalo praška za veš, omekšivača, i sl....pa za vas ne ostaje ni cvonjka.

Samo se lepo očešljate, nema veze ako je tamni izrastak na kosi bar 5 cm, niko vas ne gleda, a to i nije prekršaj, bar dok se neko ne seti.

Nakon gimnastike, koja će vam, da vas upozorim na vreme, nemoj da posle bude kako vam nisam kazala, najteže pasti, ali čim pomislite da imate besplatnu teretanu, sve vam lepo u životu. Tek onda skontate da tih 20 i kusur kila viška niste dobili baš samo od vode, da se to može skinuti samo vežbama, zaboravite čudotvorne čajeve, tablete i slične idiotarije, tipa „Za 5 dana 3 kilograma manje, a jedete šta hoćete!“, sve dok ne pogledate uputstvo, gde piše kako IPAK morate redukovati ishranu i izbaciti ugljene hidrate, uz obavezne fizičke aktivnosti, dok vam uši bride od cene, kojom su vas klepili za čudesni preparat.

Onda idete na doručak, koji NISTE VI MORALI SPREMITI. Izuzev, ako vas ne zapadne rad u kuhinji, ali, hajde da idemo na povoljniju varijantu.

Čaj je bljutav, hleb od prekjuče, crni, najzdraviji, marmelada.....i onda se prisetite kako inače ni ne doručkujete, pauzu koristite da trknete do pijace, radi kupovine ono malo jada za ručak i uz ručak.

I sve ostale poslove, u okviru tzv. Radne obaveze, obavljate mirno, bez napora, razmišljajući usput kako, kada završite, onda bar znate da ste gotovi. Dok ste civil, zna se – nikad kraja. Taman spremiš sve, a onda ispočetka. I ništa se ne vidi.

*****************

Vežbe na poligonu.....

Hukćete, dok se pentrate na prepreke, dok trčite u neudobnim čizmama, dok se konopcem prebacujete na drugu stranu....ali, znate da je svaka utrošena kalorija blagodat za vašu liniju, koju ste izgubili još iz onog vremena, kada ste usisavali sve sa stola za klincima, „da se ne baci“.

Valjate se kroz ono blato, nije baš ni prijatno, ni ugodno, ali znate da nećete VI prati tu isprljanu uniformu. Kao ni sve ono, što vaši ukućani mirno tresnu u mašinu, dok se treći put u toku dana kompletno presvlače, jer ne podnose znoj.....I nećete skidati fleke od paprikaša i riblje čorbe, koje vaš najdraži obavezno zapati nakon neke žurke, čudeći se otkud to, kad se to NJEMU baš nikada ne dešava.

Pucanje.....Ide u početku tešku, ali kada zamislite da je meta vaš neposredni nadređeni, onaj koji (ili koja) vam meri svaku minutu, traži gramatičke greške u dopisima, crvenom olovkom precrtava ono što nije podobno, nikada vas ne predloži za stimulaciju......Idi begaj, ima da vas odmah predlože za pukovsko takmičenje u gađanju, gde li se samo krio takav biser od neotkrivenog talenta?! Dakle, samo prava motivacija i obavile ste više od pola posla.






I kladim se u šta god ko hoće, da nećete nijednom napraviti haos, kada nekome na dno rova ispadne bomba, iz koje je izvučen osigurač.....Da su žene tako smotane, odavno bi ljudski rod izumro.

***************

Nisam namerno drvila o polaganju zakletve, na koju vaši MORAJU doći, sa sve paketima i obaveznim džeparcem, pa, baš kad vam počnu arlaukati kako im je teško, kako.....vreme posete gotovo, svi neovlašćeni moraju napustiti krug kasarne.

Imate izlazak jednom nedeljno......Lepo, na miru obiđete radnje, nađete štošta iz one gomilentine, koja stoji već godinama, a baš vam to treba.....Hajde da čujem, kad ste poslednji put provele 2 sata bazajući bez veze? Ne možete se setiti, je li tako.

Dakle, odmah će živnuti trgovina u varošici, dočekivaće vas sa osmehom, a mužjaci će vam se sklanjati u kafani, isprepadani onim silnim borilačkim veštinama, za koje su ubeđeni da ih uvežbavate svaki dan.

Konačno, jednom u životu, imate vremena za sebe. Kada otaljate radnu obavezu, imate svoje 2, 3 ili 4 slobodna sata, koja pripadaju ISKLJUČIVO vama. Dakle, niko vas ne cima za domaće zadatke, ne peglate košulju, koja se mora baš sutra obući, mada u ormanu ima još 5 istih......Čitate trač-časopise, gledate ono što vi hoćete, zaboravite da postoje fudbal, košarka i boks. Sat vas ne interesuje, vaše vreme određuje neko drugi, ali ga barem poštuje.

E sad, možda vas zapadne tzv. Društveno – politička nastava.....Setite se svih onih silnih emisija vesti, okruglih, ovalnih i ostalih stolova, gde su svi jako pametni, nadvikuju se i niko ne sluša drugog gosta ili gošću..I ispiraju i ispiraju vam mozak, do ludila, do onesvešćivanja......Pa, to vam je otprilike to. Dakle, ništa, što već niste iskusili. I preživeli.

Primate pakete jednom mesečno i obavezno neki dinar, nije to zbog vas, nego bruka je, da se vojnikinji (jao, što mi leži taj podobni novogovor) baš ništa ne šalje. Ne razmišljate kako ćete razvući do kraja meseca ono malo jada i bede što vam legne na račun, izrešetano kreditima, sindikalnim otplatama, pomoći za ovo, za ono.....Struja poskupela? To više nije vaš problem, mirno gledate TV, ne smeta vam obavezno gašenje svetla, jer se već odavno ne sećate KADA ste to legli uveče u 10 ili 11......

Ako vas zapadne kuhinja, odradite. Koliko ste puta prali gomilentine sudova, ribali tiganje i šerpe posle kuhinjskih promašaja (dušo, ja se tako opustim kada kuvam, nije čudo što su najbolji kuvari muškarci). I to traje neko vreme, pa prođe.

Vešernica? Imate velike mašine za pranje, neće vam skočiti pritisak, ako ciknu, a u pitanju je, po dijagnozi vašeg majstora, UVEK programator, ni manje ni više......Kroz velike valjkove provlačite posteljinu, peglate kada morate, ali znate da sve to ima neki svoj vremenski rok, da nije doživotna robija, kao.....

Dakle, radite sve ono što i kod kuće, samo što ovog puta imate i svoje slobodno vreme, izlazak u grad, uslova da se odmorite.....I ne razbijate neprekidno glavu brigom kako i sa čim preživeti stalna poskupljenja, mada je prema mesečnom izveštaju RZ za statistiku, inflacija uvek 0,21 %. Valjda tu uračunavaju i cene lokomotiva i spejs šatlova, koje ne proizvodimo, ali HOĆEMO, jednog lepog dana a možda i pre. Glava vam prazna, mirna.....Kada vas uhvati napad nostalgije, samo se setite onih silnih noći, kada se onesvešćujete od umora u krevetu, a onda kreće horor, zvani RUKA.....Jer, njemu se baš pri'oćilo.....Samo se toga setite i napad će momentalno proći! Krevet, u kome ste samo vi, ima svojih ogromnih, nesagledivo važnih prednosti.

I konačno....konačno.....konačno možete biti bolesni, dobiti pravu poštedu, gde nećete morati sa temperaturom od 38,6 spremati ručak za sutra, peglati one zaostale tri mašine veša, tegliti po četiri kese sa posla, dok se najdraži za to vreme svali u fotelju, sav nesrećan, popije 3 'ladna piva, a onda pita KAKO POČINJE RAK GRLA....dok vas mladunci obaveštavaju da im morate pomoći oko domaćih zadataka, za koje tata nema snage, premoren je (vi ste inače sjajno, nikad bolje!). Pritom, znate da nećete dobiti otkaz, ako ste na poštedi, da ne kažem bolovanju.

*******************

E, sada da se uhvatim u koštac i sa poslednjim argumentom, zvanim – RATOVANJE, što apsolutno nikada ne propuste da potegnu kao poslednji džoker.

Dakle, postoje dve varijante – da li ćete ići u bitku sa ženama ili muškarcima.

Ako i ostali angažuju žene kao ratnice – moderne Amazonke, budite apsolutno bez brige. Kada se vidite na  bojnom polju, prvo ošacujete da li imaju više kilograma od vas. Onda, baš pre nego što ste otkočili oružje, primetite u gomili preko neku svoju drugaricu iz detinjstva, pa krene pozdravljanje i upoznavanje. Usput, počnete razmenjivati recepte, jadati se o svojim životima, koji su se pretvorili u sve ono, što NISTE hteli....O mladuncima, koji vas ne slušaju, već uporno furaju svoj fazon.....O roditeljima, koji vas udaviše sa svojom kuknjavom i nebuloznim zahtevima.....Na kraju, zaključito da je krajnje glupo da se svađate i ubijate zbog desetak kilometara ziratne zemlje, na kojoj se baš lepo mogu napasati koze.....Kozje mleko i sir su IN, ako je Albanija mogla pretvoriti kozji sir u brend, zašto ne možemo i mi smisliti nešto slično....Lepo podelite tih spornih desetak kilometara na dva dela, pa napasate stoku, koja ćuti, ne gunđa, zahvalna je za hranu i vodu koju joj dajete, zadovoljna je sa čistim i suvim torom, koji ne prokišnjava. A i što bi se rušilo i rasturalo, kada dobro znate da raščišćavanje posledica takvih objašnjavanja i prepucavanja, padaju jedino i isključivo na vas. Da se žene pitaju, ratovi bi zaista postali relikt primitivnog kromanjonskog čoveka, onog što otkriva kako se može upotrebiti štap, dok urla PINK FLOJD.....Pogledajte ponovo ODISEJU 2001., pa će vam biti jasno šta htedoh reći.




Može se, naravno, desiti da ratujete i sa muškarcima..

Kada vas vide kako stojite u nepravilnim redovima, koliko god urlali na vas, jer ne možete odoleti da ošacujete kakvi su tipovi ispred vas......protivnici će umreti od smeha, jer su sve očekivali, samo ne takve protivnice...

Oni, koji slučajno prežive, odmah će potpisati bezuslovnu kapitulaciju, samo da pojedu nešto čestito, npr. paprikaš sa noklicama ili pečeni krompir sa sosom. Zato što im je dojadilo da gule konzerve i dvopek. Stomak očiju nema, glad je užas bez premca, može onaj tunjavi Frojd da kaže šta god hoće. Uostalom, da je ikada ratovao, malo bi preuredio prioritete životnih nagona.

Dakle, pobedile ste, bez ijednog ispaljenog metka.

Cilj postignut do nivoa savršenog!


******************

Kada vam istekne ta godina, kada ste se kalile i postale junakinje, vrnete se kući, sigurni da će vam u radnu knjižicu biti upisana u radni staž. Ta jedna godina vam više vredi, nego 10 civilnih, za koje vreme ste prvo godinama radili kao honorarci, onda preko tzv. Zadruga, za koje danas morate davati i mesečni  harač.....Ili se zagubila dokumentacija o plaćenim doprinosima ili ih poslodavac uopšte nije ni uplaćivao. O famoznom probnom radu, kada šljakate do poslednjeg ostatka snage mesec dana, naravno besplatno, a onda vam saopšte da niste zadovoljili, pa krenu sa novom ovcom za šišanje – ne treba ni da govorim.

Bolje sigurna godina radnog staža u radnoj knjižici, nego 10 godina rada, koji vam niko ne priznaje, jer nemate dokaza da ste radili ni uplaćene doprinose. Vrabac u ruci ili golub na grani – odlučite sami.

Pritom, za vreme vašeg odsustvovanja iz kuće, vaši će ukućani shvatiti kako se sudovi ipak ne peru sami, niti se pegla kreće daljinskim upravljačem, mašina za veš se mora uključiti i onda naći mesto gde će taj isti veš biti prostrt na sušenje.....Hrana ne uskače samoinicijativno u tanjire, mora se uložiti malo i truda da se pripremi ono što košta, ono što zahteva dobru šljaku, a onda ode kroz kazalizaciju......Razbacan prljav veš se mora pokupiti, neće sam od sebe, koliko god mu se umiljavao, kreveti se moraju spremiti lično, što ga neurednijeg ostave, to će im se više gaditi kada ponovo trebaju leći.

I vaš najdraži će ukapirati da će se utakmice šeste lige engleskog fudbala ipak održati, ako ih on i ne bude gledao, jer nema vremena od raščišćavanja po kući, spremanja, nabavke, kuvanja, pranja sudova i ostalih ljupkih zadovoljstava, a izradu školskih zadataka i prisustvo roditeljskim sastancima, sa razvoženjem na sportske aktivnosti da i ne pominjem.

Mladunci možda skontaju da IPAK moraju mrdnuti pozadinu, ako hoće da jedu, obuku se, urade lično domaće zadatke......Možda se prosvetle, pa skapiraju da ovaj svet postoji još ihahahaj od pre njihovog rođenja, dakle, nije tu samo da bi njima bilo lepše i zanimljivije.

Vratile ste se vitke, preplanule, a bez solarijuma, osvešćene da niste samo mašine za rađanje i tegleća marva. Dakle, onda sa punim pravom možete tražiti ravnopravnost, iako.....iako ja i dalje tvrdoglavo pokušavam zameniti biračko pravo za nacionalnu penziju... Ali, dobro, oduvek sam i samoj sebi redovno terala inat, previše je kasno da se menjam. Kakav se riđa oždrebi.....zna se.

Imaćete konačno brak, o kome ste sanjali – jer će vaš rad konačno početi biti cenjen kao realan i neophodan, a potreba za slobodnim vremenom, koje ćete koristiti po svom nahođenju, neće biti shvaćena kao grub atak na sigurnost bračnog gnezda.

Izuzev, ako ne dopustite da se sve vrati na staro, pa se snalažljivi ponovo pretvore u nesposobenjakoviće, koji bi skapali, da im vi ne donesete i prinesete. Ali, to je već vaš problem.

******************

Dakle, nadam se da ste sada skapirale sve prednosti ove epohalne ideje, koja će ostaviti duboke tragove u našoj budućnosti, naravno, pod uslovom da je dočekamo.

Prestanite već jednom da kuknjate, već sagledajte stvari u širokom dijapazonu, gde će se sveobuhvatne posledice pokazati u doglednom vremenu, ništa se ne može uraditi preko noći, samo dete napraviti, a i to ne ide ako hoćeš!

E sad.....gde će se naći pare za sve to, pošto su nam kasarne odavno razbucane, prokišnjavaju, ako je ostao još koji zid, izuzev ako nisu pretvorene u fabrike – poklone stranim investitorima, gde se za svako radno mesto daje (??????) 10.000 evrića.......ne možemo sve probleme rešavati odjednom, nego redom, kako koji stiže.

I kada je, koliko se sećam, svojevremeno, dok je služenje vojnog roka bila zakonska obaveza, iz budžeta za vojsku odvajano oko 50% nacionalnog dohotka....Ondašnjeg, kada su radile fabrike, kada smo imali privredu, kad je nezaposlen bio samo onaj, ko NIJE hteo da radi......Koliko vidim, pare nisu problem - para nema. Ali, ne treba se opterećivati sa takvim sitnicama.

Uostalom, ako nam MMF pokaže šipak, kao bezbroj puta do sada, uvek se može vršiti zameni npr.......novih pokaznih karata, gde vam treba jedno 22 dokumenta, za koje se obavezno plaća taksa.....Mogućnosti su bezbrojne, samo treba biti inventivan.

Eto......Izrekoh sve ono što mi je trunulo na duši.....I ostadoh živa!

*************************************


Sve fotografije dodate su sa pretraživača GOOGLE